Kućna pomoćnica

E kad sam preselio vam’ u Kenjadu, 100 x mi je na um pala ona “Audicija”. Prvi put kad’ sam vidio limuzinu kako prolazi, sjetim se “Mostarca” kako skače s mosta i pjeva “Tamburalo momče”. Kolike su te limuzine bile! Dok jednom prodje, mogla se ista pjesma 2 x otpjevati. Nije ba što sporo voze, nego su stvarno bile taman za osmera vrata. Sad mi nešto i nisu velike. Propiče dok kažes seks. Izgleda da sam navik’o na njih il’ su one na mene.
Nego da se vratim na audiciju. I ja sam jednu organizov’o. Trebala mi kućna pomoćnica, pa ja napravio audiciju. Skupio ja njihove pismene molbe, prelist’o i sad dolazi prvi kandidat. Prozovem ja Endjel Paloma. Baš mi ‘nako lijepo, nježno ime. Zamišljam je po imenu, nešto slično ko Džesika Alba. Kad ono muško, čo’jk ko od brda odvaljen. Liči na Arnolda Švarcenegera.
-Šta misliš, jesi l’ primljen, kažem ja?
-Ne znam.
-E, pa nisi.
-Što?
-Pa zato što ne znaš. Prvo pitanje i ti odma ne znaš.
-Me cago en tu madre!
-I ja tebi! Dovidjenja!
Ko bi ‘vakom majmunu dao dijete da mu čuva. Ne bi mu dao ni svoje, a kamoli tudje. Ulazi sad prava ženska, neka Femina Diablo. Dobro mi je zvučalo, sve dok je ne vidjoh. Podsjetila me na Bepu Džozef iz Alan Ford romana. Ima veće brkove, neg’ moj djed Milentije. A sise! Sačuvaj Bože. Gore od horor filma. Odjebem ja nju u skokovima. Gledam sledeći papir…opet Endjel Paloma.
-Ma neću da vidim to djubre, vičem ja ženi!
Čujem zatvoriše se vrata, kad će žena:
-Šteta što nisi primio ovu curu. Lijepa je ko lutka, ista Džesika Alba.
I tako sam po zimi ko što ovde zna bit’, nosio dijete do obdaništa.

Dragi doktore

Morao ja da uradim generalni pregled kod ljekara. Prozovu me, uđem u ordinaciju i čekam. Doktorica je ~40, ide u teretanu, bogami, samo bi je peder odbio. Pregleda ona rezultate i kaže da je sve super, pa da će mi sada obaviti fizički pregled. Dade mi teglicu i kaže:
-Idite u WC.
-Ma ne mogu, sad sam to kod kuće.
-PROBAJ!
Odem ja i napnem se, hoće oči da iskoče, ma ni kapi ne iscjedi. Prdo kol’ko sam se napeo, ali ne pomaže. Ništa ono, akcija-reakcija. Izađem ja i kažem da ću probat poslije, a ona mi nasu dobru čašu vode.
-Ma nisam žedan.
-Hajde popi!
-Važi, ali sledeću turu ja častim.
Popijem ja to, znam nema smisla odbit’ kad te posluže.Dade ona meni neki ispresavijan papir i kaže:
-Skini sve!
I izađe žena. Skinem se ja do pasa kao i uvijek kod doktora, držim onaj papir i čekam. Uđe ona za par minuta i kaže:
-Rekla sam da sve skineš, šta čekaš?
Izađe ona opet, a ja skinem sve i razmotam onaj papir, jer mora imati razlog što mi ga je dala. Kad papir je u stvari “mantil” bez rukava. Ne znam ja šta je naprijed, a šta nazad. Je li naizvrat ili nije? Obučem ja to ko kućni mantil i zavežem priloženu špagu. Sjednem lijepo na onaj krevet i čekam. Uđe ona i kaže:
-Prvo ću vam izmjeriti pritisak.
A meni skočio, đe i neće kad sam go pred nepoznatom ženom. Mislim pritisak. Vidi ona ne znam ja šta bi sa tom mjerenom rukom, pa je stavi sebi ispod pazuha i malo stisnu. Kako mi je onda skočio.
-Jelde jest mi hladna ruka? Ja to ‘nako tek da smirim situaciju.
-Ma ovo neće ništa valjat’, pomislim .
Otišo mi pritisak u tačku.I bogami 128 / 75. Kažem ja vama da sam se mogo šlogirat. Al’ sad je ono gore od goreg. Podera meni ona onaj papir na leđima (a nov papir bio), nako baš strastveno, pa me poče slušat. A znate da sam škakljiv. Sav sam se istrg’o. Kaže:
-Diši!
A ja dišem.
-Diši!
-Ma dišem i ako mogu skoro 20 sekundi ronit.
-Sad lezi na leđa.
Legnem ja, kad ona razdrlji onaj papir i još ga više podera.
-E jebi ga, ne može se to više zalijepit.
Opet ona sluša, pa me onda poče pipat i pritiskat, pa sve niže, pa sve niže i stigne đe treba. Pomjeri ga na jednu stranu, pa pipa. Pomjeri ga na drugu stranu pa pipa.
-Sve je u redu, kaže ona.
-Ma đe je sve u redu, ti ga pipas, a on ne mrda?
Mog’o sam u zemlju propast od sramote. Prvi put mi se desi, sreće mi. Dobro nije baš prvi put, al’…Ma da ne mjenjam temu. Onda mi reče da legnem na stranu i savijem noge. Skupio se ja ko siroma' pokriven novinom.
-Ovo će biti malo hladno. Opusti se k’o kod kuće.
Opustio se ja kad mi ona poče gurat prst u … sramota me reć’.
-Opusti se, rekla sam!
-Ma de da ja tebi gurnem hladan prst u dupe, pa se ti opusti!
Izvuče ona, a ja tek onda popusti.
-Nema ništa, kaže ona.
-A šta si očekivala da će bit?
-Možeš se obući.
-Šta zar je to sve?
-Nije to sve, moraš malo piškit’ u teglicu.
Odem ja u WC, bodrim ja njega i taman izađe malo, valjda onoliko koliko je prstom pogurala. Nisam znao da to tako ide, inače bi ja nekako piškio i bez da mi gurne prst.
-Znaš šta, kažem ja? Jeba ti mene, al’ sledeći put je moj red! I da si mi mjesto vode dala pivo, bila bi ponosna kol’ko sam napišo! Sad se muči s ovo malo!
Izađem crven ko zrela jagoda, jer sve sestrice okolo, a ona će im sigurno sve ispričat’. Kažem ja vama, da ovo nebi preživio sa doktorom.