Romeo i Julija

Ovo je sjajan tekst koji je postavio izvjesni "ramazzotti" na Serbian Cafeu.

(Zavjesa se diže, radnja fabule neđe oko Bosanske Dubice)

ROMEO : (polupijan ispod njenog prozora)
Hajd' bona silazi, ne pravi se luda!
JULIJA: (pospana, bezvoljna, nikakva)
Ako ti moj stari siđe ostaćeš bez muda
ROMEO: Nešto mi se, o prohtjelo baš
ove prekrasne noći da mi je daš
JULIJA: Tvoj mač bih žarko osjetiti htjela
al' večeras oca m' ne bih smjela.
ROMEO: Skratiću za glavu svakog' nek se zna
ko te bude im'o prije nego ja.
JULIJA : Romeo, Romeo daj jednom shvati
samo sam je tebi spremna dati
ROMEO: Dobro, da ne bih mor'o tuđe glave sjeć'
ovog puta vjerovaću ti na riječ
JULIJA: Hajd' sad kući jebo ti sve
joj vid' kolko je sati! Hajd' čuvaj se!
ROMEO: De barem tol'ko se odvaži
pa mi je na minut pokaži!
JULIJA: (taman krenu da skine gaće)
Joj bježi eto mi ćaće.
OTAC JULIJIN: Uhljupe jedan opet si doš'o
kako si samo kroz mine proš'o?!
ROMEO: Nemojte čika Mato
Julija je moje zlato.
JULIJA :(ocu) Ma ja ga uopšte ne znam
nisam ga zvala, doš'o je sam.
ROMEO:M'rššs ne laži kujo mala!
Znam ja sve kome si dala.
JULIJIN OTAC: Odlazi odavde bijedni psu
dok nisi pao mrtav tu!
JULIJA: Ma ti si Romeo u seksu amater.
Udri ga babo jebeš mu mater!
ROMEO: (dade se u paničan bijeg
brzo k'o metak pobježe uz brijeg)
JULIJA (prasnu u smijeh): A vid mangupa al' bježi
a htio bi kraj mene da leži.
JULIJIN OTAC: Babo će tebi momka da nađe
a ovoga će uhljupa neko zlo da snađe.
ROMEO (vièe s brijega): E mangupe, dođi u čaršiju ako smiješ
da vidim jesi l' spreman da se biješ.
JULIJA: (cerekajući se): Romeo, Romeo otkači ba
ako nastaviš tako raniću se ja.
JULIJIN OTAC: Idi kući bolan Romeo
dok nisam s tobom asfalt pomeo.
ROMEO: Ako zovnem Hamleta mog jarana
nećeš izać' iz bolnice mjesec dana.
JULIJA: E dobar ti jaran, dobro ga znam
neki dan je tražio da mu je dam.
ROMEO: Opet lažeš, on Ofeliju voli
šta ima tebe za seks da moli.
JULIJIN OTAC: (Ode u kuću, vode da pije)
JULIJA: ( K'o fol ozbiljna a u sebi se smije.)
ROMEO: Odoh sada kući ko te jebe
idem da nađem trebu za sebe.
JULIJA: Nemoj bolan Romeo strpi se do jutra
ako ne dobijem, daću ti sjutra.
ROMEO: Ma daji kome hoćeš sad mi je svejedno
ne želim više da živim ovako bijedno.
JULIJA: Ma šteta da nestane taki ševac.
Ne želiš valjda da umreš k'o djevac ?
(Zadiže majicu pokaza mu grudi
u Romeu poče želja da se budi)
ROMEO: (sav ushićen) O Julija oko moje crno
ma neka me pogodi puščano zrno.
Eto me k tebi, ne mogu više
iako znam da crno mi se piše.
JULIJA: Dođi dođi, dilbere moj
da vidim taj buzdovan tvoj.
ROMEO: (Trči, sa sebe odjeću skida
draganu svoju ne gubi iz vida)
(Ulazi kroz prozor, na trosjed sjeda)
JULIJA: Požuri dok babo utakmicu gleda!
ROMEO: Hajde,hajde, brže se skidaj!
Ako naiđe ti vikni „Kidaj!”
JULIJA: (Dohvati nekakvu polupraznu bocu
više i ne razmišljajući o svome ocu)
Hajd' da popijemo pa šta god da je
čula sam da onda duže traje.
ROMEO: Ne traži čaše
pićemo iz flaše.
JULIJA: Hajd' ja ću prva prinče moj.
Uh mašala, mašala kol'ki je taj tvoj!
ROMEO: (Uze iz Julijinih ruku flašu)
Hajd' da pijemo za ljubav našu.
Isprazniše bocu za par minuta
Julija postade k'o nešto ljuta.
JULIJA: Znaš da moje srce tebe voli
al' sad me nešto poče stomak da boli.
ROMEO: A joj meni djevojko bludna
nećeš valjda reći da si trudna!
JULIJA: Marš, gluho bilo,
tvoja su nagađanja tako bijedna.
ROMEO: (Odjednom pade na tlo)
uh ...oga, šta sam ovo popio!?
JULIJA: „Otrov za pacove” evo baš čitam
nisam prije stigla starog da pitam
ROMEO: O Julija, Julija ti nas sjeba.
E Romeo ludi tako ti i treba.
JULIJA: Izvini Romeo mislila sam da je vino
baš mi je izgledalo onako fino.
ROMEO: (Faca mu je totalno bijesna)
Sad će ti „mala” ostat tijesna.
JULIJA: Ti umireš ne saznavši šta prava je ljepota
ne „umoči” ništa za svoga života.
ROMEO: (dopuza do Julije bliže)
Na tebe će vječno da mi se diže.
To izusti
i dušicu pusti
a samo je htio
da joj ga spusti.
JULIJA: (nestaje joj iz očiju plamen)
Kakva šteta, a tvrd mu je k'o kamen.
(Zatvara oči posljednji put)
Znam babo će biti na mene ljut.
-----------------------

3 dana poslije:

OFELIJA: Jes' čuo za ono dvoje ?
Baš šteta, onako mladi.
HAMLET: Ma čuo sam bona, neg' se skidaj
dok nema nikog da se nešto radi.*

dati ili ne dati pitanje je sad*

(spuštanje zavjese, Dubica plješće)