Bolje spriječiti, nego liječiti!

Morao ja da uradim generalni pregled kod ljekara. Prozovu me, uđem u ordinaciju i čekam. Doktorica je oko 40, ide u teretanu. Bogami, samo bi je peder odbio. Pregleda ona rezultate i kaže da je sve super, pa da će mi sada obaviti fizički pregled. Dade mi teglicu i kaže:
-Idite u WC.
-Ma ne mogu, sad sam ja to kod kuće.
-PROBAJ!
Odem ja i napnem se. Hoće oči da iskoče, ali ni kap ne iscjedih. Prdo jadan kol’ko sam se napeo, ali ne pomaže. Ništa ono, akcija-reakcija. Izađem ja i kažem da ću probat poslije, a ona mi nasu dobru čašu vode.
-Ma nisam žedan, života mi.
-Hajde popi!
-Važi, al' sledeću turu ja zovem.
Popijem ja to, znam nema smisla odbit’ kad te posluže. Dade ona meni neki ispresavijan papir i kaže:
-Skini sve!
I izađe žena. Skinem se ja do pasa, k'o i uvijek kod doktora, držim onaj papir i čekam. Uđe ona za par minuta i kaže:
-Rekla sam da sve skineš, šta čekaš?
Izađe ona opet, a ja skinem sve i razmotam onaj papir, jer mora postojati razlog što mi ga je dala. Kad taj papir je u stvari “mantil” bez rukava. Ne znam ja šta je naprijed, a šta nazad. Je li naizvrat ili nije? Obučem ja to k'o kućni mantil i zavežem priloženu špagu. Sjednem lijepo na onaj krevet i čekam. Uđe ona i kaže:
-Prvo ću vam izmjeriti pritisak.
A meni skočio! Đe i neće kad sam go pred nepoznatom ženom. Mislim na pritisak. Vidi ona ne znam ja šta bi sa tom mjerenom rukom, pa je stavi sebi ispod pazuha i malo stisnu. Kako mi je onda skočio.
-Jelde jest mi hladna ruka, rekoh ‘nako da smirim situaciju?
-Ma ovo neće ništa valjat’, pomislim .
Otišo mi pritisak u tačku. I bogami 128 / 75. Kažem ja vama da sam se mog'o šlogirat. Sad ide ono gore od goreg. Podera meni ona onaj papir na leđima (a nov papir bio), nako baš strastveno, pa me poče slušat. Sluša ona, a ja škakljiv. Sav sam se istrg’o. Kaže:
-Diši!
A ja dišem.
-Diši!
-Ma dišem, a mogu ja preko 20 sekundi ronit.
-Sad lezi na leđa.
Legnem ja, kad ona razdrlji onaj papir i još ga više podera.
-E jebat ga sad. Ne može se to više zalijepit.
Opet ona sluša, pa me onda poče pipat i pritiskat, pa sve niže, pa sve niže i stigne đe treba. Pomjeri ga na jednu stranu, pa pipa. Pomjeri ga na drugu stranu pa pipa.
-Sve je u redu, kaže ona.
-Ma đe je sve u redu? Ti ga pipas, a on ne mrda?
Mog’o sam u zemlju propast od sramote. Prvi put mi se desi, sreće mi. Dobro, nije baš prvi put, al’…Ma da ne mijenjam temu. Onda mi reče da legnem na stranu i savijem noge. Skupio se ja ko siroma' pokriven novinom.
-Opusti se k’o kod kuće. Ovo će biti malo hladno.
Opustio se ja kad mi ona poče gurat prst u … sramota me reć’.
-Opusti se, rekla sam!
-Ma de da ja tebi gurnem hladan prst u dupe, pa se ti opusti!
Izvuče ona, a ja se tek onda opusti.
-Nema ništa, kaže ona.
-A šta si očekivala da će bit?
-Možeš se obući.
-Šta! Zar je to sve?
-Nije to sve, moraš malo piškit’ u teglicu.
Odem ja u WC, bodrim ja njega, bodrim i taman izađe malo, valjda onoliko koliko je prstom pogurala. Nisam znao da to tako ide, inače bi ja nekako piškio i bez da mi gurne prst.
-Znaš šta, kažem ja? Jeba ti mene, al’ sledeći put je moj red! I da si mi mjesto vode dala pivo, bila bi ponosna kol’ko sam napišo! Sad se muči s ovo malo!
Izađem crven k'o zrela jagoda, jer su same sestrice okolo, a ona će im sigurno sve ispričat’. Posteno da vam kažem. Ovo ne bi preživio sa doktorom.

Ovo je jedan od meni dražih tekstova koji sam prvi puta postavio 2 godine ranije. Svugdje ima repriza, pa je ovo bila jedna po mom izboru.