Sivka Burka

Napisao sam jednu priču. Inspirisana je ruskom bajkom “Sivka Burka” i ljepotom Medlin Olbrajt. Sivka Burka je bio čudotvorni konj, a Medlin Olbrajt obična kobila. Priča je malo duža, al se nadam da neće biti dosadna.


Jednom davno živjeo čovjek i imao 3 sina. A šta to mene briga, imam i ja 2 sina. Stao sam na 2, a vidjećete zašto. Dva sina su mu bila dobri momci, prave delije, a trećeg su zvali Ivanuška Budaluška. Ivanuška je bio prljav, slinav, nepočešljan, prava svinja. Zato me prošla volja za trećim sinom.
Imali oni jednu livadu posijanu pšenicom, ali se neko navadio, pa im svaku noć gazi pšenicu. Najstariji brat, jedan dan reče:
-Uhvatiću ja toga što nam žito gazi, makar ga cijelu noć čekao.
Spremi se on uveče, ponese deku, meze i flašu rakije. Prostre deku, malo zamezi, potegne iz flaše, prde, podrignu i kad je sve pojeo i popio, leže onako pijan pa zaspa. Ujutro, žito opet pogaženo. Ode on kući i reče:
-Cijelu sam noć bdio, nisam oka sklopio, a ne viđoh ko je pšenicu gazio.
Drugi dan, srednji sin krene na stražu i reče:
-Uhvatiću ja toga što nam žito gazi, makar ga cijelu noć čekao.
Spremi se on uveče, ponese deku, meze i flašu rakije. Prostre deku, malo zamezi, potegne iz flaše, prde, podrignu i kad je sve pojeo i popio, leže onako pijan pa zaspa. Ujutro, žito opet pogaženo. Ode on kući i reče:
-Cijelu sam noć bdio, nisam oka sklopio, a ne viđoh ko je pšenicu gazio.
Sluša to Ivanuška, pa reče:
-Braćo moja, večeras ću ja stražariti.
-To se nas ne tiče mamlaze. Ne moraš se kući ni vraćat, odgovoriše braća.
Spremi se on uveče, ponese deku, ćasu mušmula i flašu rakije, a u džep stavi još jedno čokaljče. Kad je došao na livadu, prostre on deku, stavi ćasu s mušmulama na deku i nasu litar rakije unutra. Izvadi onaj čokalj, trgnu ga na eks i zavuče se pod sijeno da spava. Kad se ujutro probudio, na deki konj spava, pijan ko truba, jedna mu dlaka zlatna, a druga srebrna. Sav nako šaren i sjajan, pravo kič. Zaveza ga Ivanuška, pa leže još malo da odrijema. Kad se konj probudi, ljudskijem glasom prozbori:
-Pusti me Ivanuška molim te, nikad ti više žito neću gaziti.
-E konju jedan, misliš da sam ja konj, pa da ću ti povjerovat, odgovori Ivanuška.
-Djece mi, obećavam ti, ja sam čudotvorna živuljka. Valjaću ti u životu, ponovo će konj.
Ali nedade se Ivanuška:
-Kao prvo ti nemaš djece. Mogu bit ždrebad, ali djeca nikako. Ipak pustiću te.
Obradova se konj, pa reče:
-Baš ti hvala! Ako ti nešto zatreba, samo stani ovde i poviči:”Sivka Burka čudotvorni riđane”, i ja ću se stvoriti pred tobom.
Vrati se Ivanuška kući pa reče:
-Uhvatio sam konja koji govori. On nam je gazio pšenicu, ali obećao je da neće više.
Nasmijaše se braća podrugljivo, ne vjerujući, pa otvoriše po jedno apatinsko da se poprave.
Sutra dan stiže vijest, da car udaje ćerku. Svi muškarci u carstvu moraju doći pred sahat kulu, a onaj ko uspije da skine princezi prsten s ruke dobiće je za ženu. Uzjahaše braća konje, a Ivanuški magarca ostaviše, pa rekoše da požuri.
-Ništa vi ne brinite, stići ću ja vas, reče Ivanuška, a zatim ode na livadu i povika:
“Sivka Burka, čudotvorni riđane!”
Trči konj, zemlja se trese. Jedna mu dlaka zlatna, a druga srebrna. To sam vam već rekao, zar ne? Stade on pred Ivanušku i reče:
- Hajde uđi mi na jedno uho i izađi na drugo.
Posluša ga Ivanuška, uđe na jedno uho, izađe na drugo i pojavi se junak lijep, ko da je kobili kroz uši prošao. Uzjaha on na riđana, stiže braću, prašinom ih zasu. Sjedi princeza na visokoj kuli, a Ivanuška podbode konja, skoči i za koplje ne doskoči. Svi se junaku zadiviše, a on okrete konja i nestade kao da ni dolazio nije. Kad se braća vratiše, ispričaše mu o junaku na blještavom konju.
-A možda sam to ja braćo bio.
Nasmijaše se braća podrugljivo, ne vjerujući, pa otvoriše opet po jedno apatinsko. Drugi dan opet oni u grad krenuše. Uzjahaše braća konje, a Ivanuški magarca ostaviše, pa rekoše da požuri.
-Ništa vi ne brinite, stići ću ja vas, reče Ivanuška. Ponovo ode na livadu i povika:
“Sivka Burka, čudotvorni riđane!”
Trči konj, zemlja se trese. Jedna mu dlaka zlatna, a druga srebrna. Stade on pred Ivanušku i reče:
-Šta se dereš, ždrebad mi spavaju. Hajde uđi mi na jedno uho i izađi na drugo.
Posluša ga Ivanuška, uđe na jedno uho, izađe na drugo i pojavi se junak lijep, ko da je kobili kroz uši prošao. Uzjaha on na riđana, stiže braću, prašinom ih zasu. Sjedi princeza na visokoj kuli, a Ivanuška podbode konja, skoči i princezi prsten s ruke skide. Svi se junaku zadiviše, a on okrete konja i nestade kao da ni dolazio nije. Kad se braća vratiše, ispričaše mu o junaku na blještavom konju.
-A možda sam to ja braćo bio.
Nasmijaše se braća podrugljivo, ne vjerujući, pa otvoriše opet po jedno apatinsko. Izvuče Ivanuška smotak iz džepa, pa kad odmota, nevjerovatna svjetlost obasja sobu. Ugledaše braća prsten, pa se potukoše oko njega. Najstariji bijaše najjači, pa onako s prstenom ode caru da se pohvali. Obradova se car, dade mu žabu i reče:
-Eto ti moja ćerka za ženu!
Odnese najstariji brat žabu kući, sav tuzan i ražočaran, pa ispriča kod kuće šta se desilo. Srednji brat promućka glavom, pa kaze:
-Daj mi tu žabu, ja ću je oženiti
I dade mu ovaj žabu, pa srednji brat ode s njom u sobu, zaključa vrata i pomisli:
-Ma čito sam ja tu priču o princezi žabi. Saću je nju poljubiti i oženiti se princezom.
Pročita mu žaba misli pa upita:
-Obećavaš li to što si pomislio?
Srednji brat potvrdno klimnu glavom i gadljivo cmoknu žabu, a ona se tog trenutka pretvori u Medlin Olbrajt, pa je prava milina bila poljubit žabu.
Stariji brat se nikad nije oženio, a Ivanuška živi nevjenčano sa kobilom, kojoj na jedno uho uđe, a na drugo izađe.