Švedska krpa

Subota je redovan dan za nedeljnu podmiru u mojoj porodici. Kupi se još po neka nepotrebna sitnica. Tako je bilo i dalje opisane subote. Ovaj puta zgrabim ja jednu “švedsku krpu” za prašinu. Bio je odličan izbor divnih nježnih boja, koje bi baš pristajale ženskom rublju. Boje su bile tako seksi, da sam zamišljao Šveđanku koja sa sebe briše prašinu. Supruga je odmah skontala situaciju, rekavši mi da sam krpu SEBI kupio. Najzad se vratismo kući i ja sav usplahiren raspakova samo moju švedsku krpu. Na žalost, onako sav ushićen, bacio sam originalnu ambalažu zajedno sa uputstvom za upotrebu. Tako krpa stoji i dan danas. Obrisala je svega ¼ kvadratnog metra. Prvi sam vlasnik. Nisam brisao zimi, pa čak ni po kiši. Nježno žute je boje i izgleda kao nova. Ako ima zainteresovanih, ustupiću je besplatno, s tim da mora SAMA doći po nju.